Vitamin D i sunčanje
Vitamin D je steroidni hormon. Pripada grupi liposolubilnih vitamina. On učestvuje u regulaciji brojnih procesa u organizmu čoveka poput regulacije krvnog pritiska, rasta ćelija, zdravlja kosti, balansa kalcijuma kao i u regulaciji imunskih procesa u telu. Manjak vitamina D se dovodi u vezu sa brojnim hroničnim bolestima, multiplom sklerozom, osteoporozom, osteomalacijom i rikecijom, ali i rakom. Aktivni vitamin D kontroliše više od 900 gena u našem telu.
70% populacije u Americi je deficitarno u ovom vitaminu, a za Srbiju nema zvaničnih podataka jer se ne rade istraživanja. Vitamin D najčešće je deficitaran kod osoba tamne puti koje imaju veliku količinu melanina koji deluje poput prirodnog SPF-a, gojaznih osoba, pušača, starijih osoba, osoba koje ne izlažu kožu sunčevim zracima kao i osobama sa odredjenim genskim varijacijama. Za proizvodnju vitamina D neophodni su UVB zraci i toplota.
UVB zračenje u toku godine je definisano geografskom pozicijom i periodom u godini. Najveće je u junu i julu a najmanje u decembru i januaru. Vitamin D se akumulira se leti kada je UVB zračenje u izobilju a rezerve se koriste zimi. Vitamin D ima poluživot od 1 do 2 meseca.
Proces stvaranja podrazumeva da odredjeni molekuli u epidermalnom sloju kože, koja je endokrini organ, reaguju na UVB zrake. Konverzije vitamina dešavaju se nakon toga i u jetri i u bubrezima pa osobe sa hroničnim bolestima jetre i bubrega takodje mogu biti deficitare. Celijačna bolest, bajpas želudca, lekovi poput nifedipina za regulaciju krvnog pritiska, spirinolakton, antibiotici poput klotrimazola i rifamicina dovode do inaktivacije vitamina D.
Vitamin D se nalazi u izvesnoj količini u masnoj ribi i pečurkama ali nedovoljno da bi se pokrile potrebe našeg organizma.
Starije osobe, a naročito osobe preko 70 godina starosti proizvode svega 25% vitamina D u odnosu na osobu u dvadesetim godinanama, pa je 2/3 osoba preko 70 godina deficitarno.
Insuficijencija vitamina D je u opsegu od, 25-75 nmol/l, normalne vrednosti su u opsegu od 75-250 nmol/L, toksične vrednosti su preko 250nmol/l iako se kod nekih grupa ljudi neželjeni efekti mogu javiit pri koncentracijama od 150nmol/l. Vitamin D treba kontrolisati redovno iz krvi.
Koliko treba da se izlažemo suncu? Za stvaranje vitamina D je veoma važna površina kože koju izlažemo suncu. Prosto izlaženje napolje, a da pri tome imamo pokrivene noge i ruke, a na licu nosimo SPF neće dovesti do stvaranja vitamina D. Neophodno je da budete u šorcu i majci kratkih rukava ili bez rukava i da se izlažete najmanje 30 minuta 3,4 x nedeljno. Što ste dalje od ekvatora morate duže da se izlažete suncu zato što manje UVB zraka stiže do površine zemlje. Ukoliko imate tamniju put morate duže da se izlažete. Najveći intenzitet UVB zraka je izmedju 10h i 16h. Što ste na većoj nadmorskoj visini izlaganje je kraće.
Ako se suplementirate sa vitaminom D i dalje je neophodno da izlazite napolje i izlažete kožu UVB zracima.
