Usamljenost je štetnija od pušenja
Ljudi koji su socijalno izlovani, depresivni, tužni i imaju osećaj beznadja imaju biološku starost za 20 meseci veću, nego što je njihova realna starost. Ako ih uporedimo sa pušačima koji imaju za 15 meseci veću biološku nego hronološku starost vidimo da je ovo daleko veći ali i neprimetniji problem.
Istraživači su analizirali krv kod 4451 ljudi, pre nego što su procenjivali njihovo psihološko zdravlje.U analizama krvi korišćeni su sledeći markeri: ukupni holesterol, LDL, HDL, CRP, glukoza, trigliceridi, urea, cistatin C, MCV, kreatinin, HbA1C, hemoglobin, hematokrit, BUN, trombociti, leukocitarna formula. Pored toga meren im je sistolni i dijastolni pritisak, puls, spirometrija, BMI i obim struka.
Socijalna izolacija i depresija su veći rizični faktori za ubrzano starenje od pušenja, uslova života i bračnog statusa. Isto istraživanje je pokazalo da život u naizgled idiličnim ruralnim područjima ali socijalno izolovanim povećava biološku starost za 0,39 godina.
Neka ranija istraživanja su ukazivala na to da je socijalna izolacija rizik za preranu smrt, pri čemu je rizik od smrti povećan za oko 14%, Pri tome dolazi i do smanjivanja mozga čime se povećava rizik za demenciju i Alchajmerovu bolest.
Ljudi čija je biološka starost veća od realne odnosno hronološke starosti skloniji su i nastanku sindromu iritabilnog creva IBS, multiploj sklerozi kao i karcinomu jajnika.
